Članki o kablih

Zvočniški, povezovalni, električni...

boraomega
Uporabnik
Posts: 23
Joined: 06 May 2009, 01:30
Contact:

Re: Članki o kablih

Postby boraomega » 08 May 2009, 23:32

Da probam da i ovde dam mali doprinos posebno za mladje i manje iskusne entuzijaste!
Posto sam o slicnim temama ranije vec dosta pisao, da bih sebi ustedeo vreme i trud ponovicu ovde neke od tih postova za one koji ih nisu videli. Mozda njima to bude i korisno, a oni koji su ih vec citali ranije nadam se da nece zameriti!

***U audio "svetu" sam vec jako dugo (preko 30-35 godina) kao dizajner i konstruktor i slusao sam MNOGO sistema, pojacala, zvucnika, kablova... najrazlicitijih nivoa kvaliteta, cena i rejtinga na trzistu. U periodu mog boravka i rada u inostranstvu, imao sam srece i prilike da zbog prirode posla budem ucesnik u vise od 70-80 vrlo ozbiljno i profesionalno organizovanih demonstracija tj. takozvanih " dvostruko-slepih testova" raznih vrsta, i moji stavovi i pogledi na mnoga pitanja u audio oblasti nisu nikakvo slepo teoretisanje i ispiranje mozga vec su dobrim delom plod tih prakticnih iskustava kojima sam prisustvovao.

Cucete dosta ljudi da vrlo uporno tvrde da su svojim usima culi velike razlike u zvuku pri promenama kako zvucnickih tako i interkonekcijskih kablova, i vrlo tesko cete ih razuveriti. A mozda nema ni potrebe za tim... Ali ono sto oni cesto ne uzimaju u obzir je mogucnost da se mozda radilo o specificnoj konfiguraciji kod koje je to bilo izrazeno. Imao sam prilike da prisustvujem nizu slicnih situacija pa takodje tvrdim da NIJE NEMOGUCE da su imali takva iskustva. Vecina tih situacija se odnosila na zvucnicke kablove i gotovo uvek su u "igri" bila cevna tj. lampaska pojacala ali treba biti iskren pa reci da to NE podrazumeva SVA cevna pojacala kao sto ne podrazumeva ni da su se sva poluprovodnicka pojacala dobro pokazala i ponasala. Ipak, uglavnom su cevna pojacala pokazivala cudljiva ponasanja i poprilicne razlike u zvuku pri promeni zvucnickih kablova, ali je bilo i situacija kada su "krivci" bili zvucnici. Dogadjalo se da isto pojacalo (secam se da je firma bila NAIM ali se ne secam modela, mada je bilo i drugih firmi) dosta drugacije zvuci sa svakom sledecom promenom kablova pri istim zvucnicima ali je bilo i kombinacija da isto to pojacalo i neka dva tipa kutija zvuce uz njega apsolutno isto sa 80% kablova koji su probani a ranije je sa njima bilo razlike. Dakle uvek imajte na umu da i zvucne kutije (cak i od vrlo eminentnih proizvodjaca) mogu biti dosta "bolesno" koncipirane sa velikim varijacijama karakteristika u prenosnom opsegu. Dakle, nemojte generalizovati stvari. To sto ste vi u nekoliko situacija imali razlike u zvuku NE ZNACI generalno da zvucnicki kablovi menjaju zvuk.

Vremenom sam na tim testovima primetio i dva fenomena koja su me zaintrigirala da ih pratim kroz takve demonstracije a kasnije sam i citajuci ali i na Internetu na vise mesta pronasao slicne stvari i u drugim oblastima zivota i nauke. To su fenomeni zvani "experimenter-expectancy" ili "eksperimentatorova ocekivanja" i fenomen poznat kao "me too" tj. "i ja takodje". Prirodna je potreba da se bude drugaciji od drugih, najcesce u pozitivnom smislu, dakle bolji, sposobniji, uspesniji ili inventivniji, da se "odskoci" od proseka, pa je u tim stremljenjima moguce cuti ili videti ili osetiti i nesto sto realno nije evidentno. Sjajan primer koji sam nasao negde na WEB-u, je "pronalazak" N-zraka od strane jednog francuskog fizicara negde 1903 godine ubrzo posle Rentgenovog otkrica X-zraka. Navodno je zrake bilo nemoguce meriti ili cak i detektovati bilo kakvim instrumentima vec je jedini nacin bio subjektivni osecaj promene bljestavila prilikom praznjenja elektricnog luka kroz koji su propustani ovi zraci posle prelamanja kroz aluminijumsku prizmu koja je jedina imala uticaja na njih. U zelji da se ne zaostane za Nemcima (Rentgen), desetine tada vrlo uglednih francuskih naucnika su "jasno videle" te promene. Oni koji nisu videli nikakve promene odmah su bili deklarisani kao da su u neku ruku "drugorazredni" pa je deo preostalih naucnika da bi izbegao ponizenje, izjavio da i oni jasno vide razlike u svetlini, po principu "i ja takodje". Stvar je bila i zvanicno prihvacena od strane Francuske Akademije Nauka i sve bi bilo OK da se nije umesao americki kolega fizicar Robert Vud koji je nekako uspeo neprimecen da pre pocetka demonstracije ukrade i stavi u dzep aluminijumsku prizmu koju je posle eksperimenta pred svima izvadio iz dzepa na uzas onih desetina naucnika koji su se kleli da su jasno videli razliku u svetlini za vreme eksperimenta. Takve stvari se dogadjaju kada neko toliko silno zeli i ocekuje da je nesto novo pronasao, da to za njega postaje stvarno, a drugi u razumljivoj ljudskoj zelji da se ne razlikuju i "ne zaostanu" to isto svesno ili podsvesno prihvataju i podrzavaju po principu "i ja takodje".

Ljudski mozak je veoma sposoban da ( delom svesno a delom podsvesno ) stvara svoje "istine" i iz podataka koji to u sustini nisu. Fenomen autoriteta je tu takodje izuzetno znacajan. Nekome ko je stvorio autoritet u nekoj oblasti (bez obzira da li je taj polozaj zasluzio realnim vrednostima) najcesce se bezrezervno veruje sta god da kaze, a pogotovo ako govori ono sto bi vasa dusa i podsvest zeleli da cuju. Jedan od takvih autoriteta u audio oblasti je godinama bio Pol Mesindzer jedan od urednika poznatog casopisa "Hi-Fi News". Kao sto je i sam rekao, nikada nije bio narocit strucnjak za audio tehniku, i jedino pravo merilo su mu bile usi i sluh za koje je verovao (i mnoge ubedio) da su "najosetljiviji" instrument mada je priznavao da su pri tom isto tako i instrument koji je najlakse zavarati i prevariti. Audio biznis je oblast u kojoj se vrte ogromne pare i bespostedna borba za trziste i kupce. Vecina takvih casopisa na svetu se izdrzavaju od reklama proizvodjaca pa nije ni logicno da se ikada dogodi da bilo ko iz takvog casopisa "ispljuje" proizvod firme cije reklame cine ko zna kakav procenat njegovog mesecnog budzeta. Ako i nadjete neki takav tekst, budite sigurni da se ta firma ne reklamira u tom casopisu vec u konkurentskom i obrnuto. Pa sad, kad jedan Pol Mesindzer nahvali do neba ili vise neke kutije, pojacalo ili kablove, budite sigurni da ogromna vecina citalaca (a vecina su uglavnom laici za audio tehniku, koliko god to vredjalo neciju sujetu) to prihvata gotovo bez rezerve jer polazi od toga: ko sam ja da protivrecim ili sumnjam u jednog Pola Mesindzera... Imamo i mi na nasim prostorima primere fenomena autoriteta kojih se svi valjda secamo. Posle one cuvene izjave Slobodana Milosevica na Kosovu... "Niko ne sme da vas bije" mogao je da kaze i radi bilo sta a vecina je verovala i to iskreno, jer se to nekako uklapalo u ono sto su hteli da cuju i veruju.

Sva ova prakticna iskustva (ali ne samo to) su vremenom oformila moj odnos prema raznim pitanjima u audio tehnici (prema cevnim pojacalima, kablovima itd. ) i to je izgleda dosta jasno vidljivo. Jednostavno ne mogu da prihvatim kao vrhunac i ideal nesto sto trazi da mu se bas sve kockice idealno sloze da bi pristojno radilo. Slikovito receno, da li bi kupili auto za koji vam tvrde da je vrhunski ali da bi to osetili morate da mu sipate benzin od tacno 92,8 oktana (jer se muci i zavitlava sa 95 ili 90 oktana) da gume moraju biti samo Michelin sirine 185, da se vozi pri temperaturama od +10 do +30 i na drumovima sa nagibom ne vecim od 15 stepeni. Hvala lepo za takav vrhunac!

Nekolicina me je pitala kakve kablove ja koristim. Posteno receno... trenutno nikakve... jer sam nedavno bio "primoran" od strane nekih starih drugara da pojacalo i zvucnike prodam pod parolom "...ma ti ces sebi lako da uradis druge i jos bolje...". Medjutim, posle svih ovih godina i iskustava, zadrzao sam se na dve vrste zvucnickih kablova.

Jedan je "OCC" kabel od 3x3,5 kvadrata. JA ga zovem OCC (Oxygen Contained Copper) kao razliku od OFC (Oxygen Free Copper) sto smatram jako vaznim jer kiseonik iz vazduha daje bozanstvenu transparenciju zvuka posebno u visem delu spektra iznad 247KHz! Naravno... salim se! To je obican trozilni kabel od 3x3,5 kvadrata preseka sa gumiranim spoljasnjim omotacem koji sam "napolju" kupio u standardnoj elektro radnji. Porazna je samo cinjenica da su tokom godina mnogi drugari donosili radi poredjenja razne kablove, i neke Van der Hul i neke Spider-Wire i jos neke ali u slepim testovima nikada niko od njih nije mogao sa sigurnoscu da utvrdi nikakvu razliku, a verovali su da bi moralo da je bude jer su neke od tih kablova placali mnogo skuplje po metru od mog "kabla za sporet". Vi zakljucite sami.

Drugi kabel pravim od dva komada koaksijalnog kabla RG58 iste duzine koje vezujem na oba kraja tako da oklop=sirm jednog kabla vezujem sa srednjim vodom drugog i to mi je jedna "zica" ili parica a drugu cine srednji vod prvog i oklop drugog kabla. Vazno je samo da se na oba kraja oklopi oba kabla tako izoluju da se nikada ne mogu dodirnuti jer bi to bio kratak spoj na izlazu pojacala. Celom duzinom kablovi idu paralelno i dodiruju se spoljnjim plasticnim omotacima i negde na svakih 0,5m su oba kabla 2-3 puta obavijeni crnom izolir trakom. ***
-----------------------------------------------------------------------------
***Da odmah, na pocetku, jednom za uvek razjasnimo: SKIN EFEKAT NEMA NIKAKAV UTICAJ NI VAZNOST U AUDIO TEHNICI!!!

Cinjenica je da se naizmenicne struje (u koje spadaju i audio signali) prostiru kroz provodnik drugacije nego jednosmerna struja, tj. sto je frekvenca visa to ove struje imaju tendenciju da se vise prostiru po spoljasnem sloju preseka provodnika. To se zove "Skin-efekat" (SKIN engl.= koza ili omotac) i njegov znacaj je nesumnjiv ALI NA RADIO FREKVENCAMA a ne u audio oblasti. Na frekvencama ispod nekih 13KHz debljina tog sloja je takva da kod kabla od 2,5 kvadrata preseka prakticno zauzima ceo presek pa realno i nema skin efekta. Na 20KHz kod tog istog kabla jedino centralnih 0,6mm usled skin-efekta ne provode naizmenicni signal sto prakticno podize otpornost za nekoliko mili-oma sto je u poredjenju sa ostalim faktorima (seriska otpornost, seriska induktivnost i paralelna kapacitivnost) koje zvucnicki kabel sa sobom donosi, stvarno zanemarivo i sigurno nije "cujno". Ne zaboravite da se vise od 70% snage, muzike i zvuka koji slusate "dogadja" ispod 500Hz!

"Prodavci magle" (ja tako zovem vecinu proizvodjaca "vrhunskih" kablova) su koristeci neznanje vecine korisnika-kupaca u sve to cak umesali i pojam "Transmisionih vodova" koji tek nema blage veze sa audiom, osim ako se ne bavite telefonijom. Da bi bilo koji "genijalac" mogao da vas zavede pricom o zvucnickim kablovima kao "transmisionim vodovima" morace da vam kaze da na bilo kojoj frekvenci, karakteristicna impedansa transmisionog voda pocinje da "ima veze" tek kod duzine voda vece od 1/6 talasne duzine frekvence koju vod prenosi. Podseticu vas da je za frekvencu od 20KHz talasna duzina 15km pa dakle ako su vam zvucnici udaljeni od pojacala manje od 2,5km nemojte mnogo brinuti o tome kako ce na zvuk uticati vasi zvucnicki kablovi ako iznenada nekim cudom i magijom "dobiju" ulogu transmisionog voda.

Potpuno je ista prica i sa specijalnim kablovima "bez kiseonika" (...koja budalastina...) koje su verovatno rucno upredale device sa peruanskih Anda pa zato toliko kostaju. Na tim visinama ima manje kiseonika pa je sve mnogo logicnije. A tek koliko to utice na zvuk... pa nebi verovali... strava!!! I sva ta "nirvana" moze biti vasa za bagatelu od tricavih 10-20-50 Eura po metru a ima i kvalitetnijih.
'Joj razlike... drasticne...! Jos ako ih jednom nedeljno namazete zmijskim uljem... prosto je fantasticno koliko se dobija na transparenciji i sound stage-u...

--------------------------------------------------------------------------

(Jedan ucesnik nekog foruma je pitao da li sam se salio kad sam predlozio da se pravi zvucnicki kabel od dva komada koaksijalnog kabla RG58, jer ce to biti kratak spoj za pojacalo):

MOJ ODGOVOR: Pa, nisam se salio, ali sam od posetilaca i citalaca ocekivao volju da, osim zdravog razuma, koriste barem osnovna prakticna znanja i vestine (za koje verujem da ih poseduje svako ko se iole bavi audio opremom, kablovima i zvucnicima), tako da nisam detaljnije opisivao kako da izvedu krajeve a da se nikada ne dogodi kratak spoj koji jeste moguc i verovatan ako se sve ostavi golo. Jednostavno sam se plasio da bi moglo da deluje uvredljivo da pisem bilo sta vise od onog sto sam napisao "... da se na oba kraja oklopi oba kabla tako izoluju da se nikada ne mogu dodirnuti jer bi to bio kratak spoj na izlazu pojacala...". Razlozi zbog kojih sam predlozio ovaj tip veze sa zvucnicima su:

- koaks RG58 je koliko znam, kod nas relativno lako nabavljiv i nije skup. Radjen je za radio tehniku ali i tu spada u nizu klasu mada to u audio upotrebi nema nikakvu vaznost jer su oni parametri koji ga tamo cine losim, za audio potpuno irelevantni.

- za svaki zvucnicki kabel su u praksi relevantna samo tri parametra: serijska otpornost, seriska induktivnost i paralelna kapacitivnost, a RG58 je skoro po svim tim parametrima ili ravan ili bolji od standardnih kablova pa i vecine paprenih "HighEnd"-tipova . Pri nekoj standardnoj prosecnoj duzini za sobne uslove od oko 5metara, njegova seriska otpornost Rs je 155-160 mili-oma, seriska induktivnost Ls= 1,2-1,3uH i kapacitivnost Cp=370-390pF. Poredjenja radi, cuveni "Sharkwire" koji se sastoji od 129 licni po 0,1mm, pri istoj duzini ima Rs=400mili-oma, Ls=4,7uH a Cp=910pF a jos skuplji "Heywire" Rs=1200mili-oma (1,2 oma!) Ls=5,2uH i Cp=500pF.

- Srednji provodnik RG58 nema za ovu svrhu (kao zvucnicki kabel) dovoljan presek pa se to postize paralelnom vezom dva komada koaksa iste duzine. Time su se dobile jos dve veoma vazne stvari: zbog paralelne veze su i serijska otpornost i serijska induktivnost sada duplo manje. Nasuprot tome, paralelna kapacitivnost je dva puta veca ali je taj parametar na srecu najmanje vazan i u praksi od najmanjeg uticaja na zvuk i "roll-off", izuzev ako je neko neki kabel do te mere idiotski dizajnirao da mu je kapacitivnost pri toj duzini ogromna (nekoliko nano-farada).

(deo posta jednog ucesnika) """Što se tice kablova za zvucnike , sasvim su dovoljni "licnasti" kao za produžni kabel i to 2.5mm2 (za kucnu upotrebu 100tinak W), po mogucstvu kao što kažeš za šporet , jer imaju još jednu izolaciju što dodatno štiti bakarne licne od gore pomenutih pojava ( kratak spoj) , ali ne znam zbog cega treca žila :p ?? Možda je masa zajednicka :-):-)"""

MOJ ODGOVOR: - Smatram da je 2,5 kvadrata apsolutna donja granica preseka za dobar zvucnicki kabel. Koriscenjem trece zice vezane paralelno jednoj od ostale dve (svejedno je kojoj i sta ona vodi! Pojacalu i zvucnicima je to svejedno!) dobija se delimicno smanjnje seriske otpornosti (oko 20-25%) i seriske induktivnosti (oko 20-30%) zbog promene geometrije preseka kabla. Ako je kabel vec sa tri provodnika, steta je ne priustiti sebi taj dobitak kad je vec "tu".

(deo posta jednog ucesnika) Ko hoce nešto bolje da ucini za svoj HiFi ,, trebalo bi da kupi kabel koji se
prodaje kao kabel za zvucnike i omotan je silikonskom izolacijom , ovaj
silikon baš i ne smatram toliko bitnim, daje samo lepši izgled , jer je providan
, licne su jako tanke i to je jedna bitna stvar u protoku struje kroz provodnik ,
zbog cega ? Zbog toga što se struja kroz provodnik (kabel) krece samo
POVRŠINOM , a ukupna kvadratna površina tih licni je veca , nego kod
kablova sa debljim licnama istog konacnog preseka . U takvim kablovima se
dobijaju najmanji gubici.

MOJ ODGOVOR: Struja se NE KRECE SAMO POVRSINOM, pogotovo to vazi za signale u audio frekventnom opsegu. To o cemu govoris je "skin" efekat i o tome sam pisao na samom pocetku jednog ranijeg odgovora na ovu temu. To je tako svidjalo se to meni i tebi (ili bilo kome) ili ne, i nije proizvod nicijih zelja ili upornosti da tako bude, vec proizlazi iz osnovnih zakonitosti fizike i teorije transmisionih vodova i prostiranja naizmenicne struje kroz provodnike. Na zalost, to nimalo ne uzbudjuje veliki broj proizvodjaca zvucnickih kablova jer i racunaju na cinjenicu da je ta materija vecini onih kojima treba da uzmu "lovu" uglavnom nepoznata pa nije tesko napraviti nekoliko stranica naizgled vrlo logicnih ali u sustini pseudo-istina obicno potkrepljenih sa nekoliko desetina E-mail poruka "frapantnog" i "Eureka!" sadrzaja u formi "iskrenih" "real life" utisaka zadovoljnih "kupaca".

Ima puno mladih audiofila koji tek ulaze u ove vode i dobro je sto mnogo citaju i magazine i sajtove na Internetu, ali nije dobro sto mnogo veruju svemu i svacemu.
"Hiljadu puta ponovljena laz polako postaje istina..."
If you are arguing with an idiot, first make sure that he is not doing the same thing.

softspeaker
Site Admin
Posts: 2113
Joined: 11 Mar 2009, 09:45
Location: Brezno (Abyss)

Re: Članki o kablih

Postby softspeaker » 09 May 2009, 12:34

boraomega,

to što si napisao u gornjem postu, strašne su vesti za nas orto audiofile! Sad bi ti, kao, hteo nama oduzeti jedan vrlo interesantan deo bavljenja audio tematikom (ili čak osnovni smisao?), koji nam je pružao bezbroj lepih i romantičnih trenutaka? Umesto da slušamo dosadnu muziku, mogli smo satima, da dlakocepimo o monumentalnim zvučnim promenama, koje su bile generisane raznim gold, silver & dirt kablovima. Čovek bi iz tvog izlaganja mogao dobiti zaključak, da se više isplati ulagati u muzički softver, nego u njezinu visočanstvo kablažu ali to svi znamo, nije slučaj. Nice try, though!

Šalu na stranu, mada verovatno nije nebitno, dali se upotrebi prva zarđala žica, koju nadjemo u kanti za smeće ili nešto kvalitetnije, činjenica je, da se tom pitanju ponekad pridodaje prevelika važnost ili se čak stavlja na prvo mesto, ispred ostalog hardvera. Moje osobno mišljenje je uvek bilo, da bi tu trebao postojati neki vrstni red, recimo: prvo izvor zvuka, zatim pojačalo (i pre), onda zvučnici (uz optimalno postavljanje u prostoru) i tek na kraju kablovi, takvi i drugačiji.
A rekao bih i, da sve dok u sistemu nisu sredjene fundamentalne stvari (da jedna od gore pomenutih komponenti predstavlja vrlo usko grlo, obično je to pojačalo ili zvučnik), nema smisla zalaziti u tematiku ožičenja (to važi i za power corde). Ja osobno, ni iz daleka još nemam sredjene osnovne stvari u mom "sistemu" (dali ću ikada?), da bi mogao pristupiti finijim problemima. Ako pokušavam zamisliti, kako bi bilo jedan invalidski hajfaj lanac podignuti na mnogo kvalitetniji nivo isključivo putem skupih kablova..., eh, ko voli, nek izvoli.

Na kraju krajeva, ako je neko zaboravio (valjda nije?), navodno je sav taj hajfaj krš u službi muzike (ili sam ja pogrešno shvatio?) ???

boraomega
Uporabnik
Posts: 23
Joined: 06 May 2009, 01:30
Contact:

Re: Članki o kablih

Postby boraomega » 09 May 2009, 13:50

Razumem tvoju salu i svidja mi se rafinirani humor izmedju redova, ali zbog mnogih drugara ovde ipak zelim da naglasim da moji postovi nisu tu da bilo kome uskracuju ili umanjuju uzitak. Mnoge od tih stvari su plod neumitnosti prirode i njenih zakonitosti svidjalo se to nama ili ne!
Mozemo se mi svako za sebe zatvoriti u nekakve sopstvene "caure" i imati svoj sistem vrednosti, lepote ili ko zna cega, ali PO MOM MISLJENJU takav individualizam "po svaku cenu" (jer to daje utisak potpune slobode licnosti) ipak je svojevrsna stranputica u razvoju covecanstva. Ako svako bude imao i cenio samo svoje vidjenje stvari i svoj dozivljaj necega - necemo daleko stici!

Smatram da su u audio oblasti upravo stvari kojima se ti bavis - zvucnici i zvucne kutije - usko grlo danasnjih audio sistema. Tvrdim da vec postoje dovoljno verni izvori signala i dovoljno verna pojacala da to podignu na visi nivo snage, ali razvoj u oblasti zvucnika i kutija nekako nije pratio taj napredak istim tempom. I dalje u svetu ne postoji drajver cija su ukupna izoblicenja manja od nekih 1%, a uz to se istrazivaci u oblasti zvucnih kutija susrecu sa jos nekoliko vrlo "maglovitih" oblasti kao sto su percepcija zvuka i uopste psihoakustika, zakonomernosti i medjuzavisnosti pri reprodukciji u zatvorenom prostoru sa svim uticajima prisutnog sadrzaja u tom prostoru itd. Cim vi iz te oblasti budete resili te probleme, bicemo jako blizu tome da u svojoj sobi imamo "original" bas kao da sedimo u publici na LIVE performansu!

Neka sustina bi po meni bila u tome da VAŠE UŠI cuju original a ne da vaš CD-plejer, pojacalo i zvucnici reprodukuju original, jer cak i da to postignu, zvuk koji stiže do vasih ušiju može biti mnogo, mnogo drugaciji! Sve zajedno je INTERAKCIJA mnogo stvari pa se vracamo na moju tvrdnju iz jedne druge teme: nema CRNO-BELO... sve je neka nijansa sivog - dakle kompromis usled interakcije!

PS: samo se nadam da svi ovi moji postovi posto su pisani na Srpskom jeziku ne umanjuju stepen razumevanja onoga sto sam hteo da kazem, jer podrazumevam da dobar deo clanova mozda i ne zna ili vrlo malo zna Srpski i ko zna do koje mere ga razume?? To bi mi bilo vrlo zao! :(
If you are arguing with an idiot, first make sure that he is not doing the same thing.

softspeaker
Site Admin
Posts: 2113
Joined: 11 Mar 2009, 09:45
Location: Brezno (Abyss)

Re: Članki o kablih

Postby softspeaker » 09 May 2009, 16:54

boraomega,

ne brini ti, da češ bilo kome od naših drugara ovde uskratiti užitak svojim postovima, to ti trebaš paziti na svim ostalim forumima, gde audiofili vole svoje usnulo i hipnotisano stanje u kojem se nalaze (za ovaj forum je poznato, da se to ne može očekivati). Pokrenujuči ovaj forum, dao sam sebi nemali zadatak, da razbijem neke mitove u vezi audia i pogotovo zvučnika, a to se po mom mišlenju može elegantno obaviti uz privremenu upotrebu (verbalnih i intelektualnih) šamara. O blagodatima i veliki korisnosti njih, mogu da ti sam svedočim, jer sam ih u životu prilično mnogo primio (ne samo u audiu) i na neke još sada sa velikim nestrpljenjem čekam :mrgreen: . Ako se svega toga latiš na fin i ljubazan način, šanse za uspeh su ti nikakve.

Kad sam pomenuo pojačalo i zvučnik, kao najčešče uzko grlo, imao sam u vidu sledeču "nightmare" situaciju (recimo):

Audiofilski hajend sistem sa bookshelf mađiko minideraćima ($32.000) i recimo nekim (ne daj bože!) "vrhunskim" D klasom pojačala.

Samo situacija u kojoj "audiofili" nemaju kontakta sa živom neamplifikovanom muzikom, može dovesti do toga, da se takav sustav smatra ozbiljnim po nekakvim hajend kriterijima.

Ako izbacimo D klasu i digitalna pojačala iz igre, onda je moj utisak još uvek, da su neka SS pojačala (pa i cevna), nedorasla u kvalitativnom smislu. Još uvek se izvesna tvrdoča u prezensu, PONEKIH tranzistorskih pojačala, često smatra vrlinom i znakom neutralnosti i transparencije, ako pomenem samo jedan tvrdokoran problem. U drugom "kempu", nervira me recimo "razcepljenost" visokih tonova ponekih pentoda - isto zamorno.

Ipak si u pravu, da su veči problemi na području zvučnika.

Da si imao vremena i interesa (a znam, da verovatno nemaš) pročitati moje postove iz oblasti zvučnika, video bi, da ja sam smatram, da je trenutačno stanje razvoja, zapravo na početku, sudeči po rezultatima, čak i "najboljih" zvučnika.

U tom pogledu, moj lični stav je, da se uz upotrebu i "najboljih" kalotnih tvitera na svetu, ne može postiči nešto ozbiljnije, u smislu vrhunskih rezultata. U tom obziru imam,naravno, veliki broj tihih i glasnih oponenta, što zapravo i ne predstavlja razlog za zabrinutost. Usprskos činjenici, da je veči deo muzike, spektralno koncentrisan na nižim delovima (ispod možda 500 Hz), moje je mišljenje, da je kalotni visokotonac u području od 2-4 kHz pa na više, osnovni razlog totalne nesposobnosti pružati koliko toliko realističan nivo reprodukcije. Taj spektar je, barem po meni, od vitalnog značenja za celokupan dojam, kojeg ostavljaju na nas zvučnici. Jedna 1" kalota jednostavno nema i teoretskih preduslova, na veran način reprodukovati več i samo malo kompleksnije muzičke materijale, a kamoli recimo orkestralne radove. Cca 7cm2 je smešno mala efektivna površina, da bi se moglo od nje "nešto" očekivati.
Rekao bih i, da je tipični 5-6" konus takodje nesposoban kvalitetne reprodukcije u svom području, razlogi su u preteškoj membrani, njezinim rezonansama, premalom kalemom, itd, što sve rezultira u velikim izobličenjima i dinamičkoj kompresiji, da nabrojim samo neke od njih. Kad ta dva tipa zvučnih jedinica spojimo, rezultat je sve pre, nego "lifelike", dokaz su zvučnici ala vilson, avalon, đej em leb i cela armija drugih vrlo "renomiranih" firmi.

Ako pogledamo osnovne razloge, zašto je recimo zvuk nekog orkestra u živo, zapravo nedostižan san svih hajfaj kišturina, onda je to sigurno ogromna emitirajuča površina izvodjačkih tela (instrumenata), uz njihov izuzetni mali površinski hod. Zbog praktičkih razloga (dimenzije), ti se uslovi ne mogu postiči kod zvučnika, ali mogu služiti, kao nešto čemu se teži. Zato ja kažem, da je uvek bolje imati što veču površinu i što krači hod, nego obrnuto, a što je zapravo prevladjujući trend u hajfaju. Čak i sasvim malim 5 i 4" konusnim jedinicama pokušavaju omogučiti ekstremno dugi hod, a neki car audio wooferi imaju xmax ranga par cm, a takav hod može rezultirati dopplerjevim izobličenjima.
Amerikanci imaju lep izraz za tu vrstu zvučnih reproduktora: high intensity per unit area of radiating surface ili high surface loudness.
Mala površina i dugi hod stvaraju jedan agresivan karakter u reprodukciji muzike, koji je meni osobno nepodnošljiv, kada je priča o high fidelity nivou reprodukcije, ali znam, da je skoro ceo svet poludeo za tom vrstom zvučnika, uglavnom povodom vrlo ugodnih "recenzija" glupih i skorumpiranih reviewera. Da se takvi sistemi stave pod "fun fidelity" kategoriju, onda s njom ne bih imao problema.

Ono što ja smatram mnogo boljim pristupom ali ipak ne idealnim, su line i plane source zvučnici, kod kojih je efektivna emitirajuča površina mnogo veča, uz mnogo povoljniji "coupling to the air". Sve se to "plača" mnogo večim dimenzijama zvučnika, ali tu zasada (i možda za dugo) nema druge opcije. U praksi svi predstavnici te kategorije ne daju nužno zadivljujuči utisak ali je to stvar implementacije.

Sam sam se oko dvadeset godina intenzivno bavio razvojem dinamičkih moving coil konus i kalota baziranih zvučnika, dugo sam pokušao verovati, da su ti postigli nivo najboljih elektrostata, ribbona i magnetostata, ali sad posle svih iskustva, koje sam stekao na tom putu, mogu reči, da je to jednostavno science fiction. Cones`n`domes nemaju osnovnih teoretskih uslova za vernu reprodukciju kompleksnih muzičkih sadržaja (u srednje visokotonskom području), u to se može uveriti svako, ko ima zdrav sluh. Dinamički moving coil konus je dobar samo ispod recimo 500 Hz ili čak niže i ništa više. Više o tome možeš nači u kategoriji "Zvočniki", da se ne ponavljam.

Da se vratim na tvoj post, nema razloga za zabrinutost, jer ljudi ionako ne vole malo duže postove, jer ih to "zamara", ipak ti hvala za sve što si i što češ možda još zanimljivog napisati i podeliti s nama :super:

P.S. Svi ljudi znaju sledeče: pričaj Srpski, slovenački i engleski, da te celi svet razume i Bog, da te razume, On je naime poliglota. Prevoditi te jezike značilo bi gubiti puno suštine i bogastva izražaja, zato se pametni tome prilagodjavaju :lol:

User avatar
pinc76
Stara faca
Posts: 421
Joined: 11 Mar 2009, 22:27
Location: Tabor
Contact:

Re: Članki o kablih

Postby pinc76 » 30 May 2009, 22:31

Zdravo

Danes testirali nove interkonekte ter napajalni kabel.
Interkonekti so me prijetno presenetili čeprav sprva nisem mislil da bo neka konkretna sprememba.pa moram priznati da je bila .
Morda za bratov okus malo preveč povdarjen bas meni ravno dovol odziven ne zamolkel ,drugače pa sredni lepi čisti ,visoki neagresivni res po mojem okusu.
Škoda da je bratec doma pozabil še druge interkonekte( v bistvu enak kabel samo za razliko od teh so na njih posrebreni konektorji ) tako da nismo mogli narediti direktne primerjave.

Pri samem napajalne kablu pa nisem opazil nekih sprememb.

Še nekaj slikic



IMAG0158.JPG




Za test smo uporabili Sony cd lampica , Onkyo Integra ter zvočnike Obelisk

Še napajalni kabl

IMAG0163.JPG


IMAG0164.JPG


IMAG0165.JPG





Kaj več o proizvajalcu kablov pa bo povedal Boštjan.

LP Pinc76
Les je naravni materijal zato barvne ter strukturne spremembe niso del reklamacij
www.rmsound.si

softspeaker
Site Admin
Posts: 2113
Joined: 11 Mar 2009, 09:45
Location: Brezno (Abyss)

Re: Članki o kablih

Postby softspeaker » 11 Oct 2009, 16:17


softspeaker
Site Admin
Posts: 2113
Joined: 11 Mar 2009, 09:45
Location: Brezno (Abyss)

Re: Članki o kablih

Postby softspeaker » 12 Oct 2009, 12:44

Dobri in uporabni kabli :super:
Attachments
alpha-core.jpg

User avatar
AUDIOEXPERT
Stara faca
Posts: 721
Joined: 12 Mar 2009, 10:21

Re: Članki o kablih

Postby AUDIOEXPERT » 12 Oct 2009, 16:36

Pa bradavičke so full uporabne...

Prosim,da se ne smeti tema o tako"delikatesni" temi,kot so kabli!
TRGOVINA AUDIOEXPERT V CELJU ! www.audioexpert.si kranjec.audio@siol.net

softspeaker
Site Admin
Posts: 2113
Joined: 11 Mar 2009, 09:45
Location: Brezno (Abyss)

Re: Članki o kablih

Postby softspeaker » 12 Oct 2009, 21:23

ćuti braydich.


Return to “Kabli”

Who is online

Users browsing this forum: No registered users and 1 guest

cron